Zaboravljena vojska: Kada su ptice ratovale za Australiju
Većina ljudi nikada nije čula za Emu rat — neobičan sukob između australijske vojske i… ptica. Ovo nije šala, već istiniti događaj iz 1932. godine, koji je postao poznat kao jedan od najčudnijih trenutaka u vojnoj istoriji.
Pozadina sukoba
Nakon Prvog svetskog rata, australijska vlada je želela da nagradi bivše vojnike dodelom zemlje za poljoprivredu u Zapadnoj Australiji. Iako je ideja bila plemenita, mnogi veterani nisu imali iskustva u poljoprivredi, a zemlja je bila suva, neplodna i daleko od tržišta.
Situacija se dodatno pogoršala dolaskom Velike depresije. Cene pšenice su pale, uslovi su bili surovi, a 1932. godine dogodila se nepredviđena katastrofa: oko 20.000 emua je u sezonskoj migraciji prošlo kroz poljoprivredne regije. Ptičji stampedo je gazio i jeo useve, obarao ograde i ostavljao zemlju potpuno nebranjenom od ostalih štetočina, kao što su zečevi i kenguri.
Uključivanje vojske
Farmeri su zatražili pomoć države. Ministar odbrane tada je bio Sir George Pearce, koji je, verujući da će vojna intervencija biti brza i efikasna, poslao trupe sa mitraljezima Lewis i 10.000 metaka. Misija je započela u novembru 1932, pod komandom majora G. P. W. Mereditha.
Plan je bio jednostavan: ubiti što više emua i zaustaviti njihovu “invaziju”. Ali ono što je usledilo bila je prava katastrofa.
Kako su emui “pobedili”?
Emui, iako deluju nespretno i glomazno, pokazali su se kao izuzetno teški protivnici. Kretali su se u manjim grupama, izuzetno brzo i nepredvidivo. Mitraljezi su često zakazivali, ptice su se raspršivale pre nego što bi vojnici stigli da nanišane, a čak i kad bi bili pogođeni, mnogi su preživljavali zahvaljujući svojoj snažnoj građi.
U prvoj sedmici, u pokušaju da ubiju što više ptica, vojnici su potrošili stotine metaka, a uspeli su da eliminišu samo nekoliko desetina emua. Jednom prilikom su čak pokušali da montiraju mitraljez na kamion, ali se vozilo nije moglo nositi sa brzinom i terenom, pa je akcija propala.
Do kraja operacije, ubijeno je manje od 1.000 emua od procenjenih 20.000, uz više hiljada potrošenih metaka. Major Meredith kasnije je u šali rekao:
“Ako bi imali mitraljeze, emui bi bili ozbiljna vojska.”
Reakcija javnosti i medija
Australijska i britanska štampa su s podsmehom prenosile vesti o neuspešnoj vojnoj kampanji. Neki su tvrdili da je to najapsurdniji rat ikada vođen, dok su drugi pozivali na odgovornost zbog rasipanja resursa i neefikasnosti. Vlada je prekinula operaciju.
Posledice i lekcije
Nakon “poraza”, vlada je prešla na druge metode — postavljanje dugih ograda i davanje nagrada za svaku ubijenu pticu, što se pokazalo mnogo delotvornijim. Danas se emui smatraju zaštićenom vrstom, iako u nekim područjima i dalje predstavljaju problem za poljoprivrednike.
“Emu rat” je ostavio lekciju: priroda ne igra po ljudskim pravilima. Uprkos tehnologiji i vojnoj moći, svet prirode često ima sopstvene načine da pobedi.
Zanimljivosti:
Emu je druga najveća ptica na svetu, odmah nakon noja.
Emui ne mogu da lete, ali mogu da trče do 50 km/h i da preskoče prepreke visoke i do 2 metra.
Ovaj “rat” se i danas izučava kao primer neučinkovitog planiranja i lošeg razumevanja prirodnih problema.
Postoje i savremeni humoristički prikazi “Emu rata”, uključujući igrice i stripove koji ga preuveličavaju kao epsku bitku.
Zaključak: “Emu rat” ostaje zabeležen ne samo kao bizaran deo australijske istorije, već i kao simbol borbe između čoveka i prirode. I dok mitraljezi možda osvajaju teritorije, ponekad je najpametnije – postaviti ogradu.
